U sklopu svoje strategije masovnih deportacija, administracija predsednika Donalda Trampa objavila je u utorak da će imigrantima koji se nalaze u Sjedinjenim Državama bez legalnog statusa i odluče da se dobrovoljno vrate u svoju matičnu zemlju isplatiti po 1.000 dolara.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost saopštilo je da će takođe pokrivati troškove putovanja, a oni koji putem aplikacije CBP Home obaveste vlasti o svojoj namjeri da se vrate kući biće „manje prioritetni“ za pritvaranje i deportaciju.
„Ako ste ovde ilegalno, samodeportacija je najbolji, najsigurniji i najisplativiji način da napustite SAD i izbjegnete hapšenje,“ izjavila je sekretarka Kristi Noem. „DHS sada nudi finansijsku pomoć za put i dnevnicu ilegalnim imigrantima koji se odluče na povratak putem aplikacije CBP Home.“
Ministarstvo je navelo da je već platilo avionsku kartu jednom migrantu za povratak u Honduras iz Čikaga, i da su zakazane nove karte za ovu i narednu nedelju.
Ova inicijativa deo je šireg plana Trampove administracije, koja je još tokom kampanje isticala strogu imigracionu politiku i masovne deportacije. Međutim, s obzirom na visoke troškove i ograničene resurse, administracija sada kombinuje prinudne mjere sa podsticajima za dobrovoljni odlazak.
U sklopu te kampanje puštani su televizijski oglasi sa upozorenjima, a na društvenim mrežama dijeljene su slike hapšenja i deportacija, uključujući one u zatvore u El Salvadoru.
Tramp je u ponedeljak rekao da oni koji se dobrovoljno vrate „možda dobiju šansu da se jednog dana legalno vrate, ako su dobri ljudi i vole našu zemlju. Ako nisu — neće.“
Ipak, kritičari upozoravaju da je ponuda Ministarstva za unutrašnju bezbjednost riskantna za migrante. Aron Rajhlen-Melnik iz Američkog imigracionog savjeta navodi da oni koji već prolaze kroz sudske postupke za deportaciju mogu automatski biti izbačeni iz zemlje ukoliko odu, a time bi izgubili pravo da traže azil ili drugu vrstu zaštite.
Takođe, Ministarstvo nije objasnilo kako će uskladiti ovu inicijativu sa imigracionim sudovima i da li će postojati posljedice za one koji napuste zemlju prije završetka postupka.
Rajhlen-Melnik je takođe postavio pitanje odakle dolazi novac za isplatu i da li je ovaj potez zapravo priznanje da administracija ne može da sprovede obećani broj hapšenja i deportacija.
Aplikacija CBP Home, koja je ranije korišćena za zakazivanje ulaska u SAD pod nazivom CBP One tokom Bajdenove administracije, sada je preusmerena za samodeportaciju. DHS tvrdi da su „hiljade“ migranata već koristile aplikaciju.
Mark Krikorian iz Centra za imigracione studije, koji zagovara restriktivniju imigracionu politiku, rekao je da ne vidi ovaj potez kao priznanje neuspeha. On je podržao ideju da se ljudima plati da odu, ali je izrazio sumnju u praktičnu primenu: „Kako da znate da su zaista otišli? Da li treba da potpišu sporazum da se neće žaliti na deportaciju ako se vrate?“
Slični programi su pokušani i u drugim zemljama, jer su često jeftiniji od pronalaženja, pritvaranja, sudskih postupaka i deportacije. DHS procenjuje da puna deportacija košta u proseku 17.121 dolar po osobi.
Dobrovoljni odlasci takođe ne zahtjevaju komplikovane pregovore sa matičnim državama, koje često odbijaju da prime svoje građane nazad.
Međutim, studija iz 2011. godine pokazala je da su takvi programi retko uspjevali da podstaknu veliki broj ljudi da se zaista i vrati, a nije jasno koliko ih je trajno ostalo u domovini nakon povratka.