www.Gusinje-Plav.com

NE DAMO ŠUME! I MI ? IMAMO DJECU!
  Sve je počelo u Plavu davnih godina i prelaskom sa onog na ovaj novi model, na kapitalizam koji nikad nije zaživio u punom kapacitetu, počelo je demontažom sistema koji je sa gledano sa vremenske distance i jedino mogao da opstane, gašenjem svega što se zvalo državno, i lijepo je išlo, imalo je šta da se proda i privatizuje, no niko nije očekivao da će baš to kao razvojna šansa da nas podavi,gase se redom firme koje su zapošljavale hiljade radnika i orelaze u ruke novih vlasnika koji ili se nijesu snašli ili su vidjeli šansu da uzmu kredite i tako dođu na zalogu istih do brzog novca, rezultat je više nego očigledan ne samo kod nas nego i u regionu i umjesto razvoja dobijamo ruševine od firmi i zatvorena radna mjesta,da li se moglo bolje ubijeđen sam da jeste a za to je hiljadu dokaza jer šta smo proizvodili i šta sve ne uvozimo danas lako je provjeriti.

   Kako je to uticalo na Plav i na lokalnu ekononomiju ?

   Pogubno, što bi rekli naši stari, ne znam kako pretekosmo, bolje da se nijesmo ni razvijali, nemar i nebriga i bukvalno opravdanje da je nešto državno (u prevodu naše) i poslušnost su neki krugovi lijepo izmanipulisali a niko se nije potrudio da to sačuva i valorizuje, postajemo nijemi svjedoci vremena i egzodusa naših i umova i radne snage u najboljim godinama.

   Zašto pilana (Bor) nije mogla da radi, moralo je tako, ne po mome nije moralo ni sekund, no eto bilo je tako i tako je moralo, generacije su se školovale i prihodovale od pilane i šumskog tadašnjeg,umrežena radna mjesta i pravilno gazdovanje ne znam kome su mogla da smetaju i šta je tu moralo da se privatizuje a kad je već privatizovana ko je kriv za nepostovanje klauzula ugovora, naravno niko kao i za sve ostalo, donosenje granica NP ni dan danas niko nije prihvatio,da smo jasni oko toga radi se o granicama a ne o odluci da neke teritorije pripadnu NP.

   Gašenjem Bora i par srednjih firmi u Plavu u drvopreradi i favorizovanjem koncesionara iz drugih opština doživljavamo bukvalni kolaps u drvopreradi.

   Po nekoj procjeni oko 500 porodica ostaju bez prihoda i mogućnosti da režu u šumi stabla,izvlače,donose do gatera i da sve to režu, a stolari i bez osnova svojega posla tj sirovine koja ide van opštine a oni je vraćaju nazad iz drugih opštna po većoj cijeni i tako postaju nekonkurentni na tržištu,mozda je razlog time i što najkvalitetnija oblovina izlazi direktno van države zbog najveće moguće cijene na tržištu.

   Pod tim uslovima se nije moglo dalje i Plavski drvoprerađivači i NV) sektor staju na put koncesionarima i blokiraju ih u njihovim daljim devastacijama naših šuma,nije se našlo za shodno da šumska uprava Pljevlja pa i sami koncesionari pravilnije barem rasporede NAŠ resurs i da barem stolari uzmu taj dio najbolje građe,koji im i pripada jer je NAŠA šuma u pitanju.

   Koncesionari kao koncesionari rade šta im je volja i uzimaju i više po par puta od doznačenoga,a što je možda najgore bez ikakve kontrole jer oni postaju lobi u koji mi više ne mozemo ni da imamo uvid,da li je moglo da se kontroliše, moglo a što nije to je priča za budućnost, e tu nastaje ono najgore da mi ne možemo zaposliti nikoga od baše radne snage a svi znamo da to nije mala para, čak su i koncesione naknade upitne a nijesu ni male,za opštinu oko 70 posto, nijesmo uspjeli da dobijemo uporedne podatke koliko je pripadalo opštini i koliko je i da li je uplaćivano.

   Sa granicama NP nama istaje po nekim procjensma 70 posto građe i tehničke i oblovine u NP a ostalo vani,na to ostalo je posebno od 2007 nastao opšti napad koncesionara sa strane a lokalno stanovništvo zbog potreba za ogrijevnim drvetom, za građom uopšte napada samo i to malo preostalih šuma od kojih je opet dobar dio zavrsio u oblom stanju van naše opštine,stotinu šteta jer smo počeli da uvozimo i ogrijevno i tehničko drvo, samo od otpada recimo mogla je jedna peletara da radi u uposli radnu snagu,ovako ni piljevina nam ne ostaje, nadamo se da će se ta praksa zaustaviti i da će se najzad sjesti za sto i da će se favorizovati samo ono što MORA a to je nas grad i naša drvoprerada, mi smo odlučni i saglasni da je možda kasno ali se ovome mora stati na put,jer kad bi koncesionari prosli i ispunili svoje naume mi ostajemo da čekamo da porastu šume sljedećih 50 godina ako ne i duže, naš plan je da sačuvamo šume pametnim gazdovanjem na lokalnom nivou,jer da podsjetimo da je šuma u NP isto naša ako neko nije i to bukvalno shvatio, samo od vjetroizvala i sušika bi mi mogli da održimo taj sektor jer nemamo apetite koncesionara nego tražimo samo da možemo da živimo od svoje sirovine i svojega rada,u ovim uslovima to je nemoguće jer oni ništa ne troše kod nas,ni onu turpiju za motornu, ništa baš ništa, uz dojč na Murinu se moglo direktno gledati kako nam budućnost ide na kamionima.

   Nikome nije jasan ni napad na rijeke,posebno ne one tri u srcu NP,kad smo vidjeli koje je to zlo po sve živo u i oko rijeke stali smo na put i zaustavili taj suludi napad slogom naroda koja se ne pamti kod nas dosad i ispisali jednu stranicu istorije, i da nijesmo bili a nećemo više ni biti nikome Aladinova lampa i sredstvo za podkusurivanje.

   Zašto se ne otvara Čakor je još jedno pitanje koje para oči i tu ima sumnji da je i to zbog koncesionara i da oni lakše završavaju posao da im narod ne smeta,što ima donekle i logike,koliko se tu gubi isto je pitanje za nadležne,narod je kriv što nije tražio da se problemi rješavaju sa tim moramo biti saglasni,šta je sa karaulama,zašto nijesu održane, renovirane, jer baš na tim prostorima hvali objekata za putnika namjernika a mogu biti i radna mjesta,zašto se nije očistilo jezero, zasto nije urađen put za Dečane, zašto nemamo ski centar a svi ostali centri nemaju pola naših staza i količinu snijega,hiljadu zašto evo odgovora, zato što smo mi sami dozvolili puno toga prenoseći bukvalno odluke u ruke našim predstavnicima koji su dozvolili što su dozvolili,evo i u borbi za šume mudro ćute i ne miješaju se u svoj posao,no mi smo tu i nastavićemo da radimo najbolje za svoj grad i državu u kojoj živimo naravno,radićemo da povlašteni budu građani a ne par pojedinaca ili povezanih grupa kojima je i bio cilj izgleda da postanemo društvo privilegovanih a ne nikako društvo razvijenih, naravno da pozdravim novog predsjednika Mirsada Barjaktarevića koji je poslije rijeka stao na stranu naroda i oko šuma Plava i dijeli mišljenje i daje podršku sa mjesta koje pokriva.

   U ime odbora za očuvanje Plavskih šuma:
Rašit Marković član odbora.


WWW.GUSINJE-PLAV.COM - PLAVSKO GUSINJSKI CNN


 Redakcija   (9. jun, 2009)  



Tehnicki urednici i web dizajneri:  advokat Edvin Hot i advokat Edin Hot




Redakcija:

     Rafet Hot         Selim Cekic        Nuki Lucevic     Senad Sehovic     Hamo Mulic        Mirza Vukelj      Radoncic Miso


Contact us | P-G Studenti | Knjiga Gostiju | Glavna Stranica
Copyright © 2002-2012 www.Gusinje-Plav.com