Kako vrijeme nakon parlamentarnih izbora odmiče, a pretpostavke o izgledu nove izvršne vlasti finiširaju, uz dogovorenu saradnju Bošnjačke stranke i DPS –a, ispostavlja se da su sve spekulacije u proteklom periodu bile zaista sjajna stvar. A bilo je i nevjerovatnih otkrića. Plus, dinamike i naročitog senzibiliteta. A bilo je i zabavnih detalja. U svakom slučaju, od kalkulacija do teorija zavjere, po principu „za svakog ponešto“. Epilog je, već, daleko ozbiljnija stvar. Jer, svemu jednom dođe kraj.

Ima tu raznih verzija. Većina ih upućuje na konvencionalnu formu, dok neke favorizuju inventivnost i do sada “neviđene” stvari. A i nezamislive predloge i koalicije. U svakom slučaju, kalkulatori nisu patisali. A Ministarstvo poljoprivrede, ispostavilo se kao atraktivno i priželjkivano u svakoj opciji.  

Odgovornost je komplikovana stvar: Priča o tome kako su lični i partijski interesi daleko prioritetniji od svakog javnog, iako već izlizana, radila je kao sat. Doduše, nije nešto bila spektakularna, čak prilično uvijena, ali mogla je da se koristi, a i nije trošila puno. Tek, shvatili ste, ekonomski momenat je suština priče.

Onaj dio o funkcionalnoj državi kao prioritetu, sada bi već mogao da se skine sa odloženog, izvuče iz “zaustavnog vremena” i konačno aktivira. Uz to, pretpostavka je i da će se aktivirati i ono o odgovornosti za sve one koji uporno i bez mnogo ustručavanja rade protiv države.

Jer, do sada viđena letargija izvršne vlasti, zaista je pružila prilično prostora takvim idejama, iako uopšte nije jasno zašto su ikada dobili i jedan milimetar. A, kao što svi znamo, odgovornost jednom mora da se preuzme.

Nego, zbog te odgovornosti, ne treba ni da uznemirava nećkanje i uporno prolongiranje dogovora od strane Bošnjačke stranke. Jer, odgovornost je priča svih priča.

A o tome je, bar za proteklih mjesec i po dana, malo kome bilo do priče. Jer, za oponente vlasti, to je oduvijek bila rizična varijanta. A i neisplativa. I svaki put, bez obzira na sve buke, bila odbacivana. I uvijek bi se nakon toga svi oponenti  ućutali za neko vrijeme, dok ta odgovornost već ne prođe. Gadna je ta odgovornost. Mnogo ozbiljna stvar.

Svejedno, imajući u vide sve opozicione eskivaže, nekako se stiglo do sadašnjeg postizbornog stanja, kao novog kruga. Stara je samo odgovornost, onako prvobitna i elementarna,  baš kao što je to oduvijek bila. 

A i za jedan dio opozicije, pak, ostaju ugodno stečene pozicije, sa uobičajenom privilegijom talasanja, bez mnogo te, kako se zove, odgovornosti. Što, priznaćete, uopšte nije loša stvar.

Sve je napakovano: Tek, evo nas u finišu dogovora oko formiranja nove Vlade.

Preciznije, jedna od opcija koja je u tom nastajanju prilično privukla pažnju, pristigla je upravo iz Bošnjačke stranke, u poruci funkcionera Orhana Šahmanovića, svom partijskom čelniku Rafetu Husoviću: “Zamoliću predsjednika stranke da, ukoliko postoje pregovarači koji pregovaraju sa DPS-om, da ih povuče i da im ne dozvoli više da ih bilo ko ponižava”.

Ova priča, kao posebna zanimljivost, može ostati upamćena i po utisku da je jedina nedoumica bila koliko je, zapravo, to ponižavajuće i za koliko sve to uopšte ne bi moralo da bude ponižavajuće. 

“Koliko” je, naravno, ključna riječ.

Tek, Šahmanović je skrenuo pažnju i na taj red stvari. I bar na tren mogao biti smatran vojvodom Orhanom.

Uostalom, Bošnjačka stranka je na svom stolu imao i ponudu DF-a. Oni su im davali sve. I to se nametnulo kao sasvim realna stvar. Jeste, do juče nezamisliva, ali sada sasvim realna. Jer, što bi DF preuzimao bilo kakvu odgovornost? Njima je ionako sve napakovano. Bar tako tvrde. U stvari, nema šta im nije napakovano. I zauzimanje ulica i protesti sa šatorima i ono sa prasićima i juriš na parlament i “kristalna” noć i svi ti dolari i veze sa “elementom inostranosti”. Sve im je to napakovano. I sva ta putovanja u Moskvu. I to im je napakovano. I vojvoda, isto. Tek je on napakovan. I “drugari” iz Sedmog bataljona na piću u Parlamentu. Napakovano, garant.

Doduše, od toliko napakovanog, izgleda su stvarno postali vidoviti, pa već sada znaju šta ih čeka. Ili bar to znaju samo neki od njih. 

A to, što se tiče one ponude Bošnjacima, nema tu nekog naročitog spektakla. To je ionako bilo samo za jednokratnu upotrebu, potpuno privremeno i podrazumjevalo je trajanje te i  takve Vlade u roku od tri do šest mjeseci, kao i sasvim izgledne nove izbore. Tako da ta ponuda DF nije koštala apsolutno ništa. Mogli su da im obećaju i planetu Mars, bilo bi sasvim svejedno.

A mogli su i da porade na destabilizaciji države, koja se savršeno uklapa u do sada prikazani profil DF-a, kao upornog ponuđača poslova “za radove na putu”. 

Svejedno, ta priča je okončana tajnim glasanjem članova GO Bošnjačke stranke, 63 za, 14 protiv, četiri uzdržana. Bez posebnih objašnjenja. Mada, mora se priznati da pretpostavka o nekim objašnjavanjima ne gine. Bar svojim biračima. 

Rasprodaja bola: Za kraj priče, ostaju majstori ove igre, dojučerašnji koalicioni partneri vlasti sa biografijom bolnog raskida. Njihovo funkcionisanje se uobičajeno može smatrati onim “iz prikrajka”. Tim povodom, nema posebnih iznenađenja.

Samo nešto lobiranja, dok se ne provali da je bez pokrića.

I da se odnosi samo na tih nekoliko obezbjeđenih ugodnih namještenja. Rok trajanja, vjerovatno je utisnut na poleđini priče. Potpuno nebitno. Stvar prolaznosti. Baš kao i ovaj tekst, za koji dan.

Običan arhivirani sadržaj.

Željko VUKMIROVIĆ

 

WWW.GUSINJE-PLAV.COM - PLAVSKO GUSINJSKI CNN