Pise: Becir-Beco Sahmanovic - Svedska
Stukice iz VODJENICKOG JATA,onako grupisane neposredno u blizini STAROG MLINA,otvorile su svoj dobro cuvani QVADERNO. CUMICA je pocela citati:
- Kad smo mi ovdje dosle prije dosta dugog vremena zauzele smo prvo DONJOGRADSKE vode. S vremenom smo sagradile mlin dolje na dnu GRADA. Odatle je tekla JAZA uzanim i dosta plitkim koritom. Ali bila je toliko velika da je nismo mogle prekoraciti. Tamo,prema nekadasnjoj livadi, moze se reci parku,do same ivice jaza, bila su dva ducana Bahtijarbegov i Medkov.Dzamija najveceg plemena je podignuta malo visocije,nekako naspram cesme siromasnog mjestanina. Zvali smoga jednostavno Meho Balov. Tu smo navracale svakog petka i klanjale namaz. Bilo nam je drago da se cesto prosetamo cistom, brzom vodom narocito kada KASABA utone u sumrak, kada mjestani odu svojim kucama na pocinak.

Sokak sto je vodio prema brijegu bio je nacickan mogobrojnim kovacnicama. Teski cekici su tukli po nakovanjima praveci konjske ploce, raonike,tepsije… Po brvnarama su na suncu bile razapete govedje, ovcje, kozje, jagnjece koze. Takodje se susila vuna sto je sve stvaralo neugodni vonj ,ali se moralo trgovati. Zivot je diktirao mucne puteve naseg prezivljavanja.

Put se pravo navise zavrsavao starom CARSKOM DZAMIJOM i pripadao je GORNJEM GRADU. Sa tog brijega se prostirao siroki vidik na pitomu ravnicu sa MODRIM BLATOM u sredini. Prilike su nas ucile da moramo biti pripravne jer je ova nasa MODRA LJUGA cesto bila privlacna raznim otimacima narocito Kucima, Hasanina a ponekad i Keljmendima. Bezbroj puta smo se hrvale sa njima cesto stradajuci ali je toprag sacuvan.

Na tom uzvisenju kod CARSKE DZAMIJE sazidale smo utvrdu sa kulama osmatracnicama i otvorima za nase oruzje.Debeli zid je okruzivao UZVISICU koja se zvala GRAD ili GRADASKA TVRDJAVA. Celicna vrata su bila debela i teska tako da se bilo koji uljez nije lako usudjivao da im pridje. A ,nedaj Boze, svaki pokusaj da ih otvori jednostavno je bio osudjen na neuspjeh.Nase VIJECE UGLEDNIH se svakog dzumaha sastajalo donoseci odluke kako i sta da radimo,kako da ocuvamo svoj vatan. Prije stotinjak godina imale smo pas ljudji koji se tesko moze ponoviti jer su bili ostroumni, hrabri i do kraja odani svom vatanu. Bilo bi dugo da vam pricam kroz kakve teskoce smo prolazile.

Dok je CUMICA citala QVADERNO ribice su primjecivale da jedna stukica, svima znana HUMICA, izbacuje kolutice-loptice, zijeva nekako neprirodno kao da joj nedostaje zraka. Kad se priblizi do STARKE, stisnu vilice i zagriznu je za bocno peraje. Cisto bi zeljela da skrene paznju na sebe.

-Sto se vrpoljis,sta hoces,reci nam,uperi prst STARKA prema nestasnoj HUMICI?-

-Nista niste zapisali u tom nasem tefteru o nasoj hecaji! -ostro odbrusi HUMICA. Ona namjerno ne pogleda u STARKU vec onako uzdignutih peraja vise bjese okrenuta prema sabranom i gusto zbijenom jatu.

-Dobro,hajde pricaj,zapisacemo sve sto budes rekla!- prekide je CUMICA, ocigledno s namjerom da se izbjegne polemika koja se u jatu i dandanas, velo cesto ponavlja i za jako banalna desavanja.

-Cudnovato ali u tom nasem notesu sto ga zovemo QVADERNO niste ama bas nista napisali ZASTO MI DIZEMO i ostavljamo svoj zavicaj. Razmisljala sam o tome ali nikako ne mogu da se primaknem odgovoru koji bi me zadovoljio. I to ne samo mene vec i ostale stukice sirom MODRE LJUGE.

Je li nam to istorija predodredila da se cesto branimo i odbijamo osvajace koji nas nikako nisu mogli pokoritii. To bi za nas, kroz istoriju, mogla biti falinka jer oni koji su pokusavali domoci se PITOMINE i ZELENI ostajali su kivni, svetili su se nama koliko su mogli.

Znam da Velikim silama nije bilo pravo sto smo nakon Berlinskog kongresa odbranile sviju zemlju, livade, pasnjake, svoje njive. Mozda smo napravile neku gresku sto se nismo do kraja zrtvovale da pomognemo POKRETU OTPORA PROTIV FASIZMA 1941 godine odnosno njegovim hrabrim pripadnicima: Becu, Jusufu, Hajru, Dzferu, Alju i njihovim drugovima.

Mozda nam je od GLAVNE LIGE-od MASONSKE LOZE U BIRZIMINIJI zamjereno sto smo 1967 g. isli na velike proteste. Trazili smo da nas tretiraju ravnopravno sa ostalim gradjanima, a ne da na nas gledaju kao DRADJANE DRUGGOG REDA.

Da li nam je greska sto smo ispred OPSTINE i POSTE prve u nekadasnjoj zjednickoj drzavi, razbile kolo tzv ANTIBIROKRATSKU REVOLUCIJU –BALVANSKU REVOLUCIJU?

Nekako smo cesto putau kroz istoriju bile NA JEZICKU VAGE kad su se donosile sudbonosne odluke i bez nas se, iako smo mali, nije moglo, upravo nasa rijec je cesto bila odlucna!

Jesmo li ostali nerazvijeni i ekonomski zaostali zbog svih tih desavanja koja sam nabrojila.

-Stanite! - uskoci kocoperna MAZIKA. Vi pricate o proslosti,ali hajde da vidimo kakvi smo mi sada,zasto smo se urotile jedna protiv druge,zasto su pokidane rodbinske,prijateljske,drugarske veze? Zasto? Hajde da se tome posvetimo da prevazidjemo razmirice. Vjerujem da bi nam to pomoglo da se mrdnemo sa mrtve tacke u kojoj se sada nalazimo.

STARKA nastavi:

Rekla sam vam samo neka dogadjanja iz nase proslosti, imalo bi da se pise o tome jos vise, jos podrobnije, detaljnije. Zar nije tako?

Ko ce to da napise?

Humica se odjedanput zgrci i uhvati za repno peraje. Kao da joj nestade daha…

I JEZERO je odjedanput utihnulo…Stukice su zanijemile…

Ni vjetrica sa Visitora da pokrene talasice, da pokrene sevare, preslice…

STARKA i CUMICA se pogledase ali ne izgovorise ni rijec.

Ostale su dugo tako nepomicne.

Nisu znale dati odgovor!

Autor:Becir-Beco Sahmanovic, januar 2014.



WWW.GUSINJE-PLAV.COM - PLAVSKO GUSINJSKI CNN