Autor: Ibrahim Husejnovic iz Plava
Znatan period posle drugog svjetskog rata i oslobadjanja od Hitlerove najezde i sila osovine, na prostoru nase plavsko-gusinske Ljuge i sire, su se praktikovale dobrovoljne radne akcije, ciji je cilj bio da se ratom porusena zemlja obnovi i izgradi. Bilo je puno porusenih mostova, kuca, kanala i brana za navodnjavanje, a i putnu mrezu je valjalo obnoviti i pojacati. Iako su se ove akcije zvale dobrovoljnim, jednopartiski sistem nije davao puno slobode da bi se one eskivirale ili izbjegle. Jednostavno kada bi se odredio termin za akciju, valjalo joj se odazvati bez obzira koliko posla kuci ostaje, a za sve te pozive su bili zaduzeni partiski aktivisti, koji su ukazivali na znacaj odredjene akcije, gdje ce se ista odrzati i koliko ce vremena trajati.

Partiske organizacije su svoje aktivnosti odradjivanja radnih akcija organizovale i sprovodile uz pomoc omladinskih organizacija koje su u svakom zaseoku, mahali ili naseljenom mjestu funkcionisale jedinstveno i uskladjeno. Stav Partije se morao sprovoditi, a briga za opstedrustveni interes i jacanje zajednice kod svake individue je morala biti prisutna i duboko usadjena u svijesti.

U pocetku su taj optimizam i zelja da se sto prije izadje iz bijede i siromastva bili prisutni u svakom domacinstvu i bukvalno kod svakog pojedinca. Ratom opustosena i razorena zemlja mogla se jedino obnavljati grupnim radom i organizacijom akcija veceg obima. Drzava nije imala kreditnu sposobnost da te poslove placa, a bez mosta, puta, pruge, sistema za vodosnadbijevanje i slicno, nije se moglo.

I Zahid Ljoljin iz nase Ljuge, je u ovu korisnu rabotu bio maksimalno ukljucen, zeleci da poput mnogih drugih aktivista da svoj doprinos posleratnom razvoju otadzbine. Sazvao je sastanak omladine u zaseoku u kojem je zivjeo, ali je uocio da je optimizam za akcije malo splahnuo i da su ljudi pomalo trazili nacina kako da akciju eskiviraju. Cak je u tom pravcu bilo slucajeva samopovredjivanja, sve sa ciljem da grupa ode na akciju u odredjeno mjesto i da se na istu ne uzme ucesca zbog povrede ili navodne bolesti....

Primijeti Zahid Ljoljin da dobrovoljaca nema u zeljenom broju, pa kod pravljenja spiska za dobrovoljnu radnu akciju zatrazi da se najprvo njegovo ime upise. Uz to dade i odredjeno obrazlozenje da druge alternative nema, te da samo preko akcija drzava moze da se brzo obnovi, a narod u skorije vrijeme postigne ono sto zeli i izadje iz nemastine. Kada je masa uocila da se njihov seoski aktivista prvi prijavio, poceli su listom da se prijavljuju, cime je napravljen spisak sa kojim bi se svako mogao pohvaliti i ponositi. Dogovorili su se da ujutro rano krenu i odredili zborno mjesto odakle ce poci.

Popisana masa se pojavila u dogovoreno vrijeme i na dogovorenom mjestu, ali Zahida Ljiljinog nije bilo. Posle petnajest minuta uzaludnog cekanja uputili su se prema njegovoj kuci i kada su stigli poceli su zvati da se krece na akciju, racunajuci da se Zahid (aga) uspavao. On je promijenio i odebljao malo svoj glas da ga masa ne bi prepoznala, pa je, onako bez pojavljivanja, iz sobe rekao: 'Idite vi na akciju, njemu ne da Ljolja'. Tako je i bilo. Okupljena masa je otisla na radnu akciju, ali bez LjOLJINOG ZAHIDA. Ne zna se sa sigurnostu da li su ga Ljolja i ljoljini 'izribali' sto se upisao za dobrovoljni neplaceni rad, ili je preko noci sam skontao da ipak ima preca posla- kod svoje kuce.

WWW.GUSINJE-PLAV.COM - PLAVSKO GUSINJSKI CNN