Pise: Ibrahim Rekovic ( Plav )
Prije petnaestak godina sam, u jednom od dnevnih listova, procitao, po mojem mišljenju, najljepšu Legendu, koja govori o porijeklu imena Prokletije.

Racunajuci da nije mali broj onih koji nijesu imali to zadovoljstvo da procitaju, pomenutu, legendu, slobodan sam da je, u mjeri, koliko me služi pamcenje, ispricam i tako, ucinim dostupnom zainteresovanim ljudima, posebno onima iz Plavsko-Gusinjske doline. Naime, nekada davno, su, u podnožju ovog planinskog masiva, u, omanjoj, kucici, koju su sagradili od kamena i drveta, srecno, živjeli muž i žena. U njoj su, za tri, uzastopna, proleca, dobili po jednog sina.

Bili su, prilicno, siromašni, i otac, koji je bio, strastveni, lovac, kojem je lov bio, skoro jedini, izvor prihoda za opstanak, svakodnevno, je išao u lov. Cesto je, sa sobom, vodio djecu i ucio ih lovackim vještinama, kako bi opstali u ovoj divljini. Za to vrijeme, majka se, kao i svaka majka, starala o njima i njihovom odgoju.

Nakon oceve smrti, njegovi sinovi, sada vec odrasli, i lovu vicni, momci, su, nastavili ocevim stopama i svakodnevno, nerazdvajajuci se, išli u lov.

Dok su, jednog dana, lovili, na jednom uzvišenju su ugledali Vilu, koja ih je, svojom ljepotom, ocarala. Iznenada je došlo do, ozbiljne, prepirke i svade medu bracom, o tome : Ko ju je prvi ugledao?, ko je od njih najljepši? i kome Ona treba da, po tom osnovu, pripadne?. Svada se, na žalost, tragicno završila, smrcu sve trojice.

Vila je sve to posmatrala, sa obližnjeg brežuljka. Znala je, da se oko nje svadaju, ali, ni ona, nije mogla da se, zbog njihove ljepote, opredijeli za jednoga od njih, i tako im pomogne. Racunala je da ce se braca dogovoriti, cija ce ona biti žena. Kada je Vila vidjela da su se braca poubijala i da od njene udaje nece biti ništa, izgubila se iza jednog od vrhova ovog planinskog masiva.

Kako se, nekoliko dana, nijesu vracali kuci, majka se zabrinula za sinove, koji se nikada nijesu, tako dugo, zadržavali u lov. Otišla je da ih traži po planini i , na jednom brežuljku ih ugledala, kako, mrtvi, leže, jedan do drugoga.

Njen plac i naricanje, dok je sahranjivala sinove, odzvanjali su vrhovima , okolnih, planina. Iznenada se, na trenutak, pojavila Vila i saopštila joj, da su se njeni sinovi poubijali, zbog njene ljepote. Nakon toga se izgubila u magli koja je obavijala vrhove ove planine.

Majka je, skrhana bolom, ljutito, proklinjala Vilu, vicuci za njom: “Prokleti-jo, prokleti-jo, prokleti-jo!!” Eho majcinog glasa se, dugo, prenosio sa vrha na vrh visokih planina i tako je, po Legendi, ovaj planinski masiv, dobio ime PROKLETIJE, koje i sada nosi.

U Plavu, 12. jula 2010. godine



WWW.GUSINJE-PLAV.COM - PLAVSKOGUSINJSKI CNN