Kolumna : Pomodarstvo
Prije nego što procitate ovu kolumnu, napominjem da je istu napisao Gusinjani u dusi : Zufer Bektesevic, koji trenutno zivi i radi u Svedskoj. Kolumna je upucena njemu i njegovim ljubimcima. Ja samo prenosim tekst u cijelosti, uz odobrenje, ovog gore, kojeg dobro i neznam, jer je u pitanju pomodarstvo, i secanje na nase bivaktilje ljubimce, koje smo nazalost mi zaboravili , al` ne Ja, vec ovaj sto napisa ovu kolumnu.

U zadnje vrijeme svjedoci smo djelovanja pomodarstva. U trci za svjetskim trendovima i moja malenkost ulazi u dzetset drustvu. Tako da sam i ja ”moja malenkost ” svoju kucnu ljubimici kravu ”Šarku” poceo da izvodim na javna mjesta..Ako bogda ”Insalah” i na javne ”high” dogadzaje. Ovoj mojoj Šarkici najbolje je u moje rodno Visnjevo, zeljena trava uz Visnjevacki potok – miljina prava . Svi je volimo, od mene najstarijeg do ovog mi najmladzeg dijeteta.Zasto je ne bih voljeli? Svaki dan 20 litara mlijeka Mašala!!!. Od toga pet za kucne potrebstine, pet za prodaju, ”od mobitela i saltaneta se ne zivi”, i deset za sir i kajmak ,da bi mogao skolavati ovu moju bistri djecu u : Saraybosna, Titograd, Skopje ili Mitrovica e Kosoves. Ne daj boze da zaborave glavnog donatora ”Šarkicu”, nikad im nebih Halalio. Ova moja ljubimica Šarkica je mome srcu draga. I svakog sabaha i aksama, ja je poljubim. A`bogami i ona mene zalize u ovaj moj razdeljak. Ja isto kao ovi iz dzetseta kada ljube svoje ljubimce na ovim high skupovima , a`bogami oni i spavaju sa njima. Ja sam samo pored nje kad hoce da se teli – sto je i normalno. Sad je svijetska moda kad se zena poradja, da je i njen junak tu. Ovih dana sam je izveo, malo u veliki gradski park na ispasu. Sreca prava pa nije ogradjen zicom, kao hotel i prava milina. Yes malo sam bio ljubomoran na nju, jer svi je gledase, kao da mlada dvori, ”kad se popne na šiljte”. Dovedose i djecu iz skole i vrtica da vidu moju Šarku. Ja pomisli da nisam medvjeda doveo. Ova dobra djeca davase joj Milka cokolade i keksa. A ovi iz opcine ni da proviru kroz prozor, uplasili se da nije Grizli.”

Yes` bi mi krivo”!. Jer ja bogami nemam para za taj luksuz , kao ovi iz dzetseta za sminku i finiranje. Park je javno opcinsko mijesto.Zasto njoj da ukinem hak na druzenje, i ona ima haka kao i sve ostali koji zive u opcini .Poslednji nekoliko godina sve prisutniji trend setnje kucni ljubimaca po javnim dogadzajima. Tako sam na nedavnom odrzanom”Milan Fesh week” mogao da vidim citavu plejadu kucni ljubimaca i njihovih ustirkanih silikonski vlasnika. Ne mogu sebi oprostit sto ja ne dovedo Rokovog šarplaninaca ”Karabaša”, bezali bih njihovi ljubimci, u misiju rupu ili bi se krili ispod crvenog tepiha, kad bih vidjeli ovog mog ponosnog, vjernog cuvara kuce i okoline. Imao je rodovnik , majka mu se zvala Karakuška – dobar bijase Karabaš.

Halalite mi! Moram zavrsiti ovu moju kolumnu o pomodarstvu i moram se lomit u opcinu da vadim pasos za ovu moju ljubimicu Šarkicu, jer za hevtu dana idemo na jedan svjetski sajam zdrave hrane u Parizu. I moja Šarka je dobila poziv da ucestvuje na ovom high dogadjaju. Jer je jedna krava u opcini. Moram ujedno da joj u carsiji stavim i dijamantske mindjuse, to je bratko danas moda. Ja sam u trendu. Strah me je da ova moja Šarka ne vidi nekog Francuskog umjetnika ”bika” i zadrazi azil –”ujesirila bi me”. Jedini ti ja pratim ovo pomodarstvo u mom kraju. Sve se dalo na mobitel , turbo muziku , auta , komjutere , plazma tv i kafice .A neznaju sta za mene znaci krava Šarkica . I moj dragi predivni reh amidza Rizo - Smajljov, Rahmet mu dusa. Imao dvije krave, Petku i Zorku. Zasto Petka i Zorka, moj Salkane ? ,”tako sam ga zvao”. On meni :Eh moj Saltane : Petka je dosla na svijet u petak a Zorka u zoru.

Kad krava Šarka hrani moju porodicu i skoluje moju djecu to je: humanost. A sta je pomodarstvo ? Kad je nemas u štalu ,i ne secas se nje vise, moj nafaklija iz Visnjeva.
Da je ovakvih krava sto vise u mom kraju, bolje bih bilo , za ove koji rade u opcini a ne da cekaju na humane donacije ili fondacije. Kad bih u Tokio video svojim ocima bronzanu statuu pasu ”HACHIKO”, ako bogda kad se vratim iz Pariza. Ja cu na ulazu svoje Gusinje napraviti statuu mojim i ”vasim” miljenicama za zivota , i bice maskota moga kraja. Inšalah! Uz pomoc fondacije iz Tokija !. Kada se budete vracali sa godisnji odmora iz Gusinja, slikajte se sa predivnom ljepoticom naseg kraja. I da je slika, na vidno mjesto ”kao sat za struju a ne za vodu” u vasoj vili na kraju grada .A moze biti i mala statua moga najlepseg mjesta na ovom dunjaluku – Gusinje. Aferim njoj , i svim kravama Gusinja koje smo imali u hizbu, ali ih zaboravismo od pomodarstva. Hvala bogami i mene kad se seti njih, koja nas hranise i skolovase u : profesore, mesare, doktore, elekticare, inzinjere, obucare, pravnike, konobare, novinare i itd

Dovalje pa se vidimo u Pariz. ili na otvaranju statue u Gusinje . “ So help us God ” “Ako Bogda” “ Inšalah “.

Urednici

Saradnici

Contact us | P-G Studenti | Knjiga Gostiju | Chatroom | Vijesti P-G | Glavna Stranica
Copyright © 2002-2009 www.Gusinje-Plav.com